Dobrodošlica

E moj maleni, dobro došao na ovaj svet, iako ne znaš ni gde si došao ni šta te čeka sve…
Zato sam ja tu da te podržim, da ti pomognem, eventualno dam neki dobar savet, iako znam unapred da me nećeš poslušati kao što nisam ni ja svoje slušao i sve učio na teži način.
Znam ja, snaći ćeš se ti već nekako, a ja sam tu za svaki slučaj.
Živeo ti meni i svi oko nas, a pogotovo oni koji ovo čitaju.
Uzdravlje

Pogledaj kroz prozor…

Vidis sine…zivot je poput beskrajnog solitera ciji su vrhovi sakriveni visoko medju oblacima…a mi…mi smo samo oni koji se penju njegovim stepenicama, uporno, grcevito, dok nas snaga ne izda…svako ima svoj poslednji sprat, neko dodje do 80-og, 90-og cak… ali vrh je nedodirljiv, i onda kada snage ponestane dodje lift po nas i odveze na poslednji sprat…i ja lagano osluskujem zvuk lifta koji se po mene spusta, dugo vec hodam i snage mi ponestaje…poslusaj me sada…zastani na svakom spratu, na svakom stepeniku, razgledaj lica onih koji sa tobom i kraj tebe hodaju i ne zuri…ne trci…jer ovo nije trka, nije pobednik onaj ko protrci kroz spratove, vec onaj ko na svakom velikim slovima ispise svoje ime, tako da oni koji za njim dodju ime procitaju i sete ga se…mudro hodaj i cuvaj svoju snagu sine…zastani na svakom odmaralistu, pogledaj kroz prozor i uzivaj u pogledu i videces da je sa svakim spratom pogled lepsi i vidik veci…to se zove mudrost godina.

Kroz tamnu noć

O, kako je tanka linija
izmedju dva sveta
izmedju svetla i tame
i kolika je nemoć
kad život nezaustavljivo
klizi iz ruke

Ne razumeju oni
kako je danu teško da pobedi noć
i kako je teško za tebe
napisati stih, ponovo,
da me otrgne od zaborava
i da nije važno kroz čije usne
je izgovoren, važno je
da još jednom vidim sjaj
u oku tvom
i smešak na licu
uz vetar koji ti kosu mrsi
kao slika i za početak i za kraj…

labudovi

U uglu tvojih usana…

Lutam, sanjam
kroz prostranstva nestvarna
i ponore stvarne
mračne i beskrajne
tražeći Tebe…

I kad pomislim da je sve uzalud
i osudjeno na prošlost
a snovi nasukani na sprud
u reci koja neumitno teče
i ledi i najmanju nadu u meni

Ti, pošalješ vetar
da me dodirne
uzburka osećanja,
a smeh se razbije
o zidine samoće

Moćan je taj mali zarez
u uglu tvojih usana
pomera sve granice,
a ponore hladne
pretvara u zrno prašine…

Gde si mi sad

Misli su mi danas nebom oslikane

pogledaj u nebo

bistro, plavo i nasmešeno

bez ijednog oblačka

zamišljam tvoj osmeh na njemu…

A ti?

Gde si mi sad?

Da li znaš kako mi nedostaješ

Dok te daljine vuku sve dalje od mene

Da li čuješ kako te dušom svojom dozivam…

Reka (nedovršena pesma)

Nekada smo živeli pored reke. Bila je poplava.
–Neko je naljutio reku!
Stari je rekao, ne smeš naljutiti reku, ne smeš ljutiti prirodu.
Sa prirodom se živi, ko oseti dušu prirode on je sretan čovek.

Pogledaj taj pogled zeleni
blještav je ko smaragd
tu živost koja je simbol večne ljubavi
ona je simbol večnog života

Dodirni je oseti kako život teče kroz nju
Imaš li snage da joj se prepustiš
a da budeš svoj

Možeš li danima da gledaš u nju
kao u boginju
da se diviš njenoj lepoti
a da ne poletiš i sebično je prigrliš

Želiš li zaplesati s njom
stegni je uz sebe dovoljno čvrsto
da oseti tvoju blizinu
i dovoljno nežno i slabo da joj ne naneseš bol

Reka je kao žena
dotakni je srcem
dopustiće ti da
uploviš u nju
i osetiš svu nežnost
njenog zagrljaja

Stopiš li se s njom, samo ćeš reći
O Bože da li sam u raju

Naljutiš li je
osetićeš svu silinu i bes
i snagu jaču od bilo koje vojske

 

PS. Poštovani blogeri evo vratih se iz ilegale što ne znači da opet neću otići jer sam plahovit kao reka :d

Pozdrav svima i hvala svima na posetama u toku odsustvovanja.

Vrtlog vremena

Moram da krenem sada

Preskočimo opraštanje, poljupce, zagrljaje i suze.

Preskočimo sve, što rastanci nose…

Moram da krenem zaista, jer…  vreme neumitno teče.

Moram da uskočim u vrtlog.

Ne mogu da propustim i ovaj krug,

jer život s lakoćom zaboravlja one što stoje sa strane.

Tišina, zdravo u prolazu…

mala zbrka oko ritmova, al ko se snadje snadje, uhvati ritam…

 

Nova tehnologija dodirivanja-zapisi iz komšiluka #2

Vreme radnje: Skorija budućnost 3-5 godina.

Mesto radnje: Komšiluk

–Komšija, ajd pomozi mi malo oko ovog dodirivanja, uopšte se ne snalazim.

Pomislim da možda sanjam ili je on skrenuo malo, al se prevarih kad videh u njegovim rukama telefon nove generacije sa sve Touch Screen HD tehnologijom.

-Taman si naučio s vidžetima da barataš a sad opet nova tehnika (jao si ga meni mislim u sebi) al ajd…

-Doneo Deda Mraz, veli on.

-E ako je Deda Mraz doneo nema prigovora.

-Da vidimo, vidiš komšija ovako se to koristi.

-A ako hoćeš malo finije podešavanje onda ovako.

Malo me strah od budućih dodira i ako ova olovčica zameni moje prste to neće izaći na dobro.

 

Kako pobediti ledene dane…

Mislite na sebe u ovim ledenim danima. Znamo svi da je potrebno konzumirati DOVOLJNO vitamina C da bi sačuvali imunitet, potenciju :mrgreen:, živahnost, izdržljivost, upornost i osmeh na licu.  Vitamin C se nalazi u sledećim namirnicama:

• PrasenCE

• JagnjenCE

• PilenCE

• VešaliCE

• SarmiCE

U napitcima:

• PivCE
• VinCE
• RakijiCE

A pošto su još uvek praznici obratite pažnju i nemojte se PREDOZIRATI vitaminima jer mogu da naškode a znate kakvo nam je zdravstvo, čast izuzetcima, a ti izuzetci verujte nisu rezervisani za Vas.

Ako ste kojim slučajem znali za ovaj tekst i pre, KRIV je Deda Mraz, sigurno se PREDOZIRAO da se zna 🙂 .

Lek za ljubav i samoću…

Ostavljajući komentar kod tangoline na postu „Postoji li genijalnost?“ da ću joj odgovoriti čim rešim jednačinu. Elem završih jednačinu i odgovor se sam nametnu u vidu ovog posta. Zahvaljujem tangolina na inspiraciji.

U stvari pravo pitanje je da li ima leka za ljubav i samoću pored svih naučnih otkrića i genijalnih ideja još niko ne pronadje nešto za ove dve stvari. Nije da sam ja tu neki genijalac. Kažu tanka je linija izmedju ludila i genijalnosti i ja sam često u nekom derilijumu (tako ga ja zovem) za kojeg bi prosečan čovek rekao da je ludilo. Shodno tome blizu sam genijalnosti zar ne?! ( ovo mu dodje kao neka teorema 🙂 ).

Ideja je sledeća za te lekove, ustvari ima ih više. Ako bi to bili lekovi i kupovali se u apoteci izgledalo bi u praksi kao:

-Molim vas dajte mi LJUBAV od 500 mg, one od 250 mg nemaju efekta na moj organizam.

-Molim vas dajte mi ČAJ PROTIV SAMOĆE, odličan je, prošli put mi je pomogao.

Možda bi mogli da se konzumiraju kao sva ostala hrana i pića.

U pekari: – Molim vas dajte mi VRUĆU LJUBAV, 2 komada.

U mesari: – Molim vas kilogram LJUBAVI bez kosti.

U restoranu: – DUPLU LJUBAV bez leda.

Na pijaci: – Dve vezice ZELENE LJUBAVI i nemojte mi ubacivati tu uvelu u kesu.

Na pijaci pred zimu: – Dva džaka LJUBAVI.

U slastičarni: – 5 KUGLI LJUBAVI s ukusom meda.

Na oglasima: – Otkupljujem SAMOĆU za punjenje jastuka, dolazim na kućnu adresu, džakove nosim sa sobom.

Itd. itd..

Ideja je tu samo još da smislimo tehnologiju za proizvodnju. 😆

Siguran sam da ćete i vi dopisati još koju. 🙂

Crna rupa…

Ima dana koji su sivi i onda se s tim sivilom čovek stopi i posivi, a sve to preraste u hibernaciju u vremenu i prostoru. Te hibernacije  se nekako kao po pravilu dešavaju nakon poraza, pokleknuća i razočarenja u sve što se s kreće. Imao sam nekoliko hibernacija nakon velike volje, želje, htenja, davanja, nakon kockanja sa samim sobom i kad uložih sebe na zadnju kartu po ko zna koji put, a šta ću kad sam tvrdoglav. Bila je i jedna „crna rupa“. Tako je ja zovem iako naučnici tvrde da se niko iz crne rupe ne vraća jer je gravitacija prejaka i crne rupe samo uvlače u sebe sve što im dodje pod rupu.

Bio je to dan sivila kada sam robotski programiran obavljao svakodnevni posao i pozdravljajuću svakog na ulici i znanog i  neznanog. Oko podne telefonski poziv prijatelja da se nadjemo kod njega nakon posla. Može u 17:00, pristajem i on zna da ću pozvoniti tačno u koliko sam rekao ni minut manje ni minut više. U povratku s posla ogrnut sivim oblakom polako koračam preko šetališta, a iz oblaka čujem glasove „o kako sam je voleo“, „volim je i sad“, „a koji sam ja idiot“, „a daj trgni se“, „sve je propalo“, „zašto“, „kako“…redjala su se pitanja bez odgovora, ali nije mi smetalo. Pitanja su nekako prolazila ispred mojih očiju kao kajron na tv-u. Skrenuh pogled s letećih pitanja na svoje cipele. Aaaaah, vrisnuh u sebi, treba da kupim cipele! A njih jurim već mesec dana, tu sam posebno zakeralo. Ne mogu kupiti cipele za 15 min kao sve ostalo pa to ti je. Naravno posle te misli odmah se stvori izlog s obućom. I gle čuda, cipele u izlogu baš onakve kakve tražim. Zagledao sam se u njih….

Zvonim kod prijatelja, on otvara žurno i uz prekor: Pa gde si do sada? Čekam te 2 sata. Gledam ga u bunilu i velim jesi li nešto popio? Tačno je 17 sati, pokazujem mu sat. A on besan i poče od muke da se smeje dobacujući usput, nisi morao sat da navijaš pogledaj u moj. Gledam i ne verujem kod njega 19:00. I tako nakon polusatne rasprave. gde kako, koliko je sati itd… Rekoh mu uz obaveznu psovku:

-Ja sam upao u crnu rupu! Ne sećam se gde sam bio i šta sam radio ta 2 sata. I zašto je kod mene 17 sati?

On je naravno prasnuo u smeh misleći da je to možda samo moj izgovor, a onda se uozbiljio jer je znao da ja ne izvrdavam dogovore a nije ni postojao niti jedan jedini razlog. Običan dan kao i svaki. Glupost nad glupostima u takvom jednom danu upadnem u crnu rupu. Uzalud sam pokušavao da se setim. Ništavilo, crnilo i praznina koje me je počelo i plašiti.

-O Bože da nisam pomerio s pameću?

A onda me obuze misao u vidu ponude:

-Menjam ljubav za ljubav, misao za misao.

-Da li bi smo možda više znali o životu mi koji ništa ne znamo izvan sebe ili bi se ljubav raspršila u crnoj rupi pred potpunim uništenjem čarolije? Ne, ne to je suludo, upali bi u zakrivljen prostor i vreme, a onda bi nastala još veća zbrka i bili bi potpuno izgubljeni jedno za drugo. Pričaj mi o ljubavi a na meni je da ti verujem.

Prijatelj je samo dobacio, heeej i ja sam tu…

Najbolji e-mail po izboru lepšeg pola

Ovaj e-mail je izabran za definitivno najbolji mejl godine od strane ženskih korisnika interneta… Čoveku se smučilo da odlazi na posao svaki dan dok njegova žena stalno ostaje kod kuće.

On je želeo da ona vidi kroz šta sve on prolazi, te se pomolio:
“Dragi Gospode: Ja idem na posao svaki dan i radim tamo 8 sati dok moja žena samo ostaje kod kuće. Želim da ona zna kroz šta sve prolazim, i zato Te molim da dozvoliš da se njeno telo zameni sa mojim na jedan dan. Amen.“

Bog je, u svojoj beskrajnoj mudrosti, odobrio čoveku tu želju. Sledećeg jutra, naravno, čovek se probudio kao žena. Ustao se, spremio doručak svojoj partnerki, probudio decu, pripremio im odeću za školu, postavio doručak, spakovao užinu, odvezao ih u školu, vratio se kući i pokupio stvari koje su za hemijsko čišćenje, odneo ih na hemijsko, svratio u banku da podigne novac, obavio kupovinu, zatim otišao do kuće da ostavi namirnice, poplaća račune i sredi čekovnu knjižicu. Zamenio je pesak u kutiji za mačku i okupao psa.

Tada je već bilo 13 h te je požurio da namesti krevete u spavaćim sobama, opere veš, usisa, prebriše prašinu i prebriše pod u kuhinji; odjurio je po decu u školu i upustio se u prepirku sa njima na putu do kuće. Spremio im je mleko i kolačiće i pomogao im oko domaćih zadataka. Zatim je pripremio dasku za peglanje, pa je gledao TV dok je peglao veš.

U 16.30 je počeo da ljušti krompire i pere povrće za salatu, valja svinjske šnicle u prezle i ljušti grašak za večeru. Posle večere, očistio je kuhinju, uključio mašinu za sudove, složio ispeglani veš, okupao decu i stavio ih na spavanje. U 9 uveče je bio iscrpljen a kako kućni poslovi još uvek nisu bili završeni, otišao je u krevet jer se od njega očekivalo da vodi ljubav sa ženom, što je nekako uspeo da obavi bez žalbi.

Sledećeg jutra, čim se probudio kleknuo je kraj kreveta i rekao:
“Gospode, ne znam o čemu sam mislio. Mnogo sam pogrešio kada sam zavideo ženi što svaki dan ostaje kod kuće dok sam ja na poslu. Molim Te, kad Te molim, dozvoli da se vratim u svoje telo.“

Gospod mu, u svojoj velikoj mudrosti, odgovori: “Sine moj, osećam da si naučio svoju lekciju, i biću srećan da sve vratim onako kako je bilo. Samo, moraćeš da sačekaš 9 meseci. Prošle noći si zatrudneo.“

Zapisi iz komšiluka – u prolazu…

-Sineee! Ajd dodji da mi pomogneš nešto!
-Ne mogu tata smoren sam.
-(*ebem ti mamu-gundja sebi u nedra) Imaš 17 god i smoren si, u tvojim godinama sam se rvao s medvedom!

Mama u prolazu dobacuje: Kad ćeš?! Kad ćeš?!

-Ženo sad ću da te *aram samo da skinem babu sa tavana!