„Dvoje se ljudi sretne u pravom trenutku, ni dan pre ni dan posle… Tek kada su spremni, i to ne prema svojim sklonostima ili strastima, već prema nalogu nekog nesavladivoga kosmičkog pravila, baš kao što se i nebeska tela sreću u beskonačnom prostoru i vremenu, tačno u jednoj sekundi, i to u sekundi koja je samo njihova u tom beskraju prostora i unutar svih tih milijardi godina… “ (Sándor Marai-Ester, uzaludna ljubav)
A šta kad su ljudi prokleto nezasiti i nije im dovoljna ta sekunda nego traže večnost? Koliko večnosti ima u jednoj sekundi?
Dodje komšija i veli, daj pomozi mi ne mogu da ubacim vidžete na telefon!! Molim??!! Pravim se malo blesav, a šta su ti sad pa vidžeti??
-Pa ti se razumeš u telefone, ti bi trebao znati.
-Razumem se, pomalo, al ne radim u fabrici telefona..
Da skratim nebitnu priču. Doneo telefon nove generacije N97 sa sve Symbian operativnim sistemom. Blokirao se telefon, ne može da se udje u jedan deo Menija, tražim uputstvo, ima i to na našem jeziku jeeee! Kako i ne bi bilo kad telefon košta čitavo bogatstvo. Listam i nadjem stranicu sa vidžetima.
E ta reč me počela ozbiljno nervirati svuda je ima čak i u uputstvu renomirane firme kao što je Nokia. Uputstvo je na srpskom i piše Vidžet zvuči kao lična imenica, zvuči breee! Uši para.
U početku sam shvatao entuzijaste koji prevode open source programe pa iz neznanja ili da budem oštra jezika kao i uvek iz nepismenosti ostave polovično prevedene programe, a opet neke izraze i reči prevedu da ti se kosa naježi-sada ih ne shvatam.
Primeri: Firefox-VatroLija, eeeej Firefox je brend i ne prevodi se to bi morali znati akteri prevodjenja, zatim Thunderbird-gromoptica.
Dalje, na velikom broju sajtova za reč: download-skidanje, skini umesto preuzimanje
Upload-okači ili ubaci, umesto otpremi ili dostavi
na jednom naidjoh na neku anketu: kompletno prevedeno osim dugmeta „vote“..
Blago rečeno užas i šarenilo. Nisam nikakav lingvista al su mi ove stvari počele smetati kao običnom korisniku.
Elem vidžeti su u prevodu elementi, grafički elementi ili grafički dodaci pa toliko se mogao potruditi prevodilac uputstva za nokiu jer dobio novac za to.
Sad će lingvisti da me zaskoče kako su Add-ons dodaci, pa i Plugins su dodaci ili priključci, pa i vidžeti su dodaci kad nemamo drugu reč za to, a naš je jezik bogat, svi se time hvalimo. Najbogatiji je kad se iznerviramo pa raspalimo: *ebem li im i vidžete i gromopticu zajedno sa vatrolijom, hohštapleri li jedni, majke im ga hohštaplerske, kako znaju uzeti novac za diletantske poslove, nek se nose u tri lepe *ičke materine. Jel sad sočno i bogato?
Komšiju od tada pozdravljam: Dobar dan komšija, kako su Vam Vidžeti?
Ako hoćeš da te lažem, dobro se osećam, sve je fantastično, ma fenomenalno, nema da brineš sve je pod kontrolom, kao da sam u raju. Već mesec dana se spremam da napišem ovaj post, a ti!? Tebe baš briga, ležiš tamo, takoreći izležavaš se, oko tebe mlade i lepe medicinske sestre, maze te, paze te, ugadjaju ti, tebi lepo…
Bio sam danas kod tvojih, ova prva rečenica se ustvari odnosi na njih. ja i nisam toliko bitan u svemu ovom. Kad si odlazio rekao si to je samo tri meseca, prošlo je mnogo više, oni tvoji ptići pitaju kad ćeš doći, znaš da je decu nemoguće slagati, oni uvek imaju JOŠ pitanja i još…dok ne dobiju odgovor. Rekao sam brzo ćeš, pitali su a koliko je to dana…
Ponovio sam, brzo ćeš pa ti vidi šta ćeš. Diži se, bori se, radi šta znaš al dolazi više, ne dopuštam nikakve izgovore, snadji se ti si bar uvek imao rešenje i odgovor na sve. I evo ti tvoj omiljeni stih od Simonova:
„Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek rekne tko me čekao nije:
Taj je imao sreće!“
*ebo te STIH!
Mali je upoznao Princezu na jednom seminaru sasvim slučajno u ne baš prijatnoj raspravi. U svom poslu je autoritet i s njim je teško voditi bilo kakve debate. Nijedan posao ne posmatra na klasičan način i sa uhodanim šablonima, uvek iznenadi sa pitanjima i često predavače ostavi bez teksta. Princeza je bila jedan od predavača tako da bez obzira što je izgledala kao u pesmi „filmski nestvarno“ nije bila poštedjena teških pitanja. Trudila se da da odgovore i u velikom broju uspela. U pauzi su nastavili raspravu sa tolikim žarom da su ih ostali učesnici s odmahivanjem glavom i sa podsmehom gledali.
Pored toga što je izgledala kao princeza, imala je i držanje, stav poput princeze, a što je Malom u početku bilo najvažnije razumela se u posao. Ostali su u kontaktu često su razgovarali, počeli se i vidjati. Ljubav je planula neverovatnom brzinom. Toliko toga su imali zajedničkog da su se upitali u jednom trenutku kako su do sada živeli jedno bez drugoga. Neverovatno je, da jedno započne misao a drugo završi kao da se poznaju ceo život. Nakon dva meseca Princeza je morala otputovati poslom na duže vreme. Mali se nije radovao tom putovanju ali ju je podržavao. Sam sebe je smirivao kad ona ne vidi i sa odrazom u ogledalu razgovarao: -Ma preživeću dva meseca, nije to ništa naspram inflacije, sirena, bombardovanja, sedenja u mraku, osluškivanja tišine…
Ispratio ju je i nije se skoro ništa promenilo, razgovarali su svaki dan dugo i do kasno u noć, brojali dane kad će se ponovo videti…
Došao je i taj dan kad je Princeza rekla:
-Sutra slećem na aerodrom u osam sati!
Malom je zamalo srce iskočilo, bio je presećan jer mu je razdvojenost postala nepodnošljiva. Odjurio je u grad, morao je nešto da joj kupi, nešto sjajno i blještavo, nešto dostojno NJE. Došao je na aerodrom sat vremena pre. Minuti su bili dugi kao godine. Konačno su objavili da je avion sletio. Upiljio se u putnike koji su užurbano izlazili…Izašao je i poslednji…Nema je…Nazvao ju je, nije se javljala…
Nešto je škljocnulo u grudima i još dugo je tako stajao zureći u daljinu…
Ovog jutra samo ćuti
ćuti i pogledaj me.
Videću celi roman u očima tvojim
drhtavom rukom ispisan,
videću reku tvojih snova
snova, koji se nekad činiše i mojim…
