Feeds:
Članci
Komentari

Archive for the ‘Stihovi u napadu emocija’ Category

Kroz tamnu noć

O, kako je tanka linija
izmedju dva sveta
izmedju svetla i tame
i kolika je nemoć
kad život nezaustavljivo
klizi iz ruke

Ne razumeju oni
kako je danu teško da pobedi noć
i kako je teško za tebe
napisati stih, ponovo,
da me otrgne od zaborava
i da nije važno kroz čije usne
je izgovoren, važno je
da još jednom vidim sjaj
u oku tvom
i smešak na licu
uz vetar koji ti kosu mrsi
kao slika i za početak i za kraj…

Read Full Post »

Misli su mi danas nebom oslikane

pogledaj u nebo

bistro, plavo i nasmešeno

bez ijednog oblačka

zamišljam tvoj osmeh na njemu…

A ti?

Gde si mi sad?

Da li znaš kako mi nedostaješ

Dok te daljine vuku sve dalje od mene

Da li čuješ kako te dušom svojom dozivam…

Read Full Post »

Nekada smo živeli pored reke. Bila je poplava.
–Neko je naljutio reku!
Stari je rekao, ne smeš naljutiti reku, ne smeš ljutiti prirodu.
Sa prirodom se živi, ko oseti dušu prirode on je sretan čovek.

Pogledaj taj pogled zeleni
blještav je ko smaragd
tu živost koja je simbol večne ljubavi
ona je simbol večnog života

Dodirni je oseti kako život teče kroz nju
Imaš li snage da joj se prepustiš
a da budeš svoj

Možeš li danima da gledaš u nju
kao u boginju
da se diviš njenoj lepoti
a da ne poletiš i sebično je prigrliš

Želiš li zaplesati s njom
stegni je uz sebe dovoljno čvrsto
da oseti tvoju blizinu
i dovoljno nežno i slabo da joj ne naneseš bol

Reka je kao žena
dotakni je srcem
dopustiće ti da
uploviš u nju
i osetiš svu nežnost
njenog zagrljaja

Stopiš li se s njom, samo ćeš reći
O Bože da li sam u raju

Naljutiš li je
osetićeš svu silinu i bes
i snagu jaču od bilo koje vojske

 

PS. Poštovani blogeri evo vratih se iz ilegale što ne znači da opet neću otići jer sam plahovit kao reka :d

Pozdrav svima i hvala svima na posetama u toku odsustvovanja.

Read Full Post »

Vrtlog vremena

Moram da krenem sada

Preskočimo opraštanje, poljupce, zagrljaje i suze.

Preskočimo sve, što rastanci nose…

Moram da krenem zaista, jer…  vreme neumitno teče.

Moram da uskočim u vrtlog.

Ne mogu da propustim i ovaj krug,

jer život s lakoćom zaboravlja one što stoje sa strane.

Read Full Post »

Ne volim jesen

Svaka me jesen na tebe seti
i preplavi tugom grudi moje
kao dnevnik požuteli
otvoren u srcu
skida prašinu s mojih misli

Ne volim oktobar,
sa njim si došla u snove moje
kroz maglu i senke prevarenih dana
razbila si noći krhke od samoće

Zato ne volim jesen,
nit jesenje kiše
ne volim maglu, nit mokre ceste
samo mi setu i tugu nose
i hladni vetar koji sve briše…

Read Full Post »

Nisam više ptica

Pala je reč,
teška ko olovo
razorna ko hirošima
i dodje bol, ponovo…

Boli godina
velika kao svemir
duga kao večnost
i opet bol i opet nemir…

Stojim na kiši
okamenjenog lica
s ukočenim pogledom
zurim u prazno
slomljenih krila
to nisam više ja
i nisam više ptica…

Read Full Post »

Nekada bih…

I tako,
nekada mi dodje da zaustavim reku
i njom potopim sva sećanja
što nastaše u senci divljeg kestena

nekada bih da okujem sebe
u najdublju tamnicu
da sa tamom vodim razgovore

a onda
u zanosu vetra
što mi leprša kosom
zamišljajući da su to prsti tvoji

tada bih da te gledam
do dna vremena
koje ti činiš trenutkom,
a taj trenutak je večnost
i tebi i meni.

Read Full Post »

Older Posts »