Nekada smo živeli pored reke. Bila je poplava.
–Neko je naljutio reku!
Stari je rekao, ne smeš naljutiti reku, ne smeš ljutiti prirodu.
Sa prirodom se živi, ko oseti dušu prirode on je sretan čovek.
Pogledaj taj pogled zeleni
blještav je ko smaragd
tu živost koja je simbol večne ljubavi
ona je simbol večnog života
Dodirni je oseti kako život teče kroz nju
Imaš li snage da joj se prepustiš
a da budeš svoj
Možeš li danima da gledaš u nju
kao u boginju
da se diviš njenoj lepoti
a da ne poletiš i sebično je prigrliš
Želiš li zaplesati s njom
stegni je uz sebe dovoljno čvrsto
da oseti tvoju blizinu
i dovoljno nežno i slabo da joj ne naneseš bol
Reka je kao žena
dotakni je srcem
dopustiće ti da
uploviš u nju
i osetiš svu nežnost
njenog zagrljaja
Stopiš li se s njom, samo ćeš reći
O Bože da li sam u raju
Naljutiš li je
osetićeš svu silinu i bes
i snagu jaču od bilo koje vojske
PS. Poštovani blogeri evo vratih se iz ilegale što ne znači da opet neću otići jer sam plahovit kao reka :d
Pozdrav svima i hvala svima na posetama u toku odsustvovanja.
Sanjalice,
tvoja buđenja zavodljivo žubore, zato budi se češće…
pozdrav i tebi…
Sanjarce, pa ovo je divno!
Necemo ljutiti rijeku. Voljecemo je bas takvu kakva je. Ona je upravo tu, da nas nauci da budemo kao ona, tecni i snazni.
Raduje me sto si ponovo tu.
Mislim…neka te opet sa nama bre!
Lepo, nadahnuto kao reka
Raduje me sto si opet sa nama
Svaka reka se ipak vrati svom izvoru, nekada, negde. Tako se i ti vraćaš blogu. Neka te takvog. Neka ti je srećan put, gde god se probijao
Uplašila sam se da su te oteli vanzemaljci
a ti si tu, plivaš….lepo si se utopio u prirodu 
gdje si ba ponornice
Ne mogu da verujem! Ja mislila otisao si niz reku, u ljubav.
Sanjaru, pesma me je odmah ponela ka Dunavu.Dobro je sto si se izvukao iz onog vrtloga vremena
Dobro nam se vratio!!!
Vidim da razumeš reku, kao i ženu
hvala svima na dobrodošlici i izvinjavam se što ne odgovorih na komentare, moram ponovo da se naviknem na ovo cudo
Ovih dana često čitam o rekama (i sama sam u dosluhu sa jednom)… reka je savršenstvo!
E, ti si stvarno kao ponornica. Super je što si se vratio!
Mislim da mi dovoljno ljutimo prirodu, pa nam ona tako i vraća. Sve te poplave, zemljotresi, vulkani, tornada, sve je to naše maslo, na žalost.
Obožavam MOJU reku, Dunav. Svaki dan sam na njenoj levoj obali, koju su naši fantastično uredili. Ali, bojim je se. Nikada ne plivam slobodno, uvek sa strahopoštovanjem, ali sam zahvalna na onome što mi pruža!
pozdravče
Sve je već rečeno. Zato samo pozdrav!